Silazak u reč - Miro Vuksanović

Reči jesu jače od nas. Kada god na to zaboravimo, uvek budemo kažnjeni. Reči vide i to. Reči su žive. Niču, dižu se, listaju i sazrevaju, ćute i galame. Pamćenje im niko ne može omeđiti. Promeću se kroz nas i kroz sebe. Mi postojimo u rečima. Sve se menja, u tehničkom i u tehnološkom razvoju, u pronalascima, kodovima i čipovima, ali će uvek biti u centru ono što je smišljeno i izgovoreno. Uzaludna su ubeđivanja da će se čovek toga odreći. Reč je čoveka povela na vodu. Dok ide za njom, neće biti žedan.

Karakteristike

• Težina: 0.3 kg
• Dimenzije: 130 × 205 × 3 cm
• Godina izdanja: 2015
• Pismo: ćirilica
• Povez: mek
• Broj stranica: 176

O autoru

Miro Vuksanović rođen je 4. maja 1944. godine u Krnjoj Jeli (Crna Gora). Objavio je knjige: Kletva Peka Perkova, roman, 1977, 1978; Gorske oči, pripovetke, 1982; Nemušti jezik, zapisi o zmijama, 1984; Vučji tragovi, zapisi o vukovima, 1987; Gradišta, roman, 1989; Tamooni, poeme i komentari, 1992; Moračnik, poeme, 1994; Daleko bilo, mozaički roman u 446 urokljivih slika, 1995; Semolj gora, azbučni roman u 878 priča o riječima, 2000, 2001; Točilo, kame(r)ni roman u 33 rečenice, 2001; Kućni krug, roman u koncentričnom snu, 2003; Semolj zemlja, azbučni roman o 909 planinskih naziva, 2005, 2006 (4 izdanja u 14.000 primeraka); Povratak u Ravangrad, biografske pripovesti s prologom i pismom svojih likova, 2007; Otvsjudu, četiri različite pripovetke s istim namerama, 2008; Semolj ljudi, azbučni roman u 919 priča o nadimcima, 2008; Čitanje tavanice, pripovedaka 20, 2010; Klesan kamen, ogledi i zapisi, 2011; Odabrani romani Mira Vuksanovića, I–III, 2011; Bihpolje, poratna putopisna pripovest s prologom Vladimira Ćorovića i molitvom Ive Andrića, 2013; Zmeя i volk, dvojezično izdanje na srpskom i ruskom jeziku, 2013; Danonoćnik, zapisi, komentari, izreke, male priče, pesme u prozi, esejčići, sećanja i razni osvrti, 2014. Priredio je knjige Laza Kostić u Somboru (1980), Ravangrad Veljka Petrovića (1984), knjigu razgovora Likovi Milana Konjovića (1991), Letopis Stevana Raičkovića (2007), antologijsko naučno izdanje Petar II Petrović Njegoš (2010), Srpski rječnik ili azbučni roman, književni primeri iz oba izdanja (1818, 1852), Vuka Karadžića (2012), antologiju Milovan Đilas (2013), antologiju Njegoš, dva veka, 2013; Digitalizovani Njegoš, prva izdanja Njegoševih dela (unikatno izdanje u 11 knjiga na 1.508 strana), 2013, i druga izdanja. U Ediciji Odgovori Miloš Jevtić je objavio knjigu Kaže Miro Vuksanović (Beograd, 2000) i knjigu Semolj Mira Vuksanovića (Beograd, 2011). Miloš Jevtić i Radovan Popović priredili su Knjigu o „Semolj gori” Mira Vuksanovića (Beograd, 2002). Prof. dr Dragan Koprivica autor je knjige Privatni simpozijum o „Semolj gori” (Novi Sad, 2004) i knjige o romanu Semolj zemlja Slušanje planine (Novi Sad, 2008). Na manifestaciji Pjesnička riječ na izvoru Pive priređen je 2001. simpozijum o romanu Semolj gora. Za književni rad dobio je: Nagradu „Politike” za priču (1975); Nagradu „Miroslavljevo jevanđelje” za najbolju proznu knjigu u Jugoslaviji za period 1997–2000; Nagradu za umetnost Vukove zadužbine 2000; Prosvetinu nagradu za prozu 2000; „Borbinu” nagradu za knjigu godine 2001; Nagradu za knjigu godine Društva književnika Vojvodine 2002; Nagradu „Laza Kostić” za pripovednu prozu 2005; NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman na srpskom jeziku u 2005; Nagradu „Meša Selimović” za najbolju knjigu na srpskom jeziku u 2005; Zlatni hit liber 2006; „Statuetu Branka Radičevića” Brankovog kola 2010. i Povelju za životno delo Udruženja književnika Srbije (2012). Dobio je Vukovu nagradu (2004), republičke nagrade: „Milorad Panić Surep” (1996), „Zapis” (2007), „Đura Daničić” (2009), „Stojan Novaković” (2012) i „Janko Šafarik” (2014). Na predlog Odeljenja jezika i književnosti izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 5. novembra 2009.

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Akademska knjiga asortimana.